Две патке и њихов 7-годишњи херој

Написао Роберт Најт из Кентакија

Када сам имао око 7 година, видео сам пар патака у свом дворишту. Знао сам да патке воле хлеб, па сам одлучио да их нахраним пре него што одлете. Тада то нисам знао, али ове две патке су на крају биле један од најутицајнијих фактора у томе шта сам данас постао.

Отприлике недељу дана након њихове прве посете, патке су поново нашле пут у моје двориште. Мислио сам да је ово чудно, јер језеро у нашем комшилуку није било близу моје куће. Ипак сам их поново нахранио, пошто је то било све што сам знао да могу да урадим са паткама.

Враћали су се сваки дан након тога месец-два и чак су научили да ми приђу до улазних врата и квоцају када су желели храну. Онда је пало на само једног од њих отприлике једном или два пута недељно. Нисам сигуран колико је ово трајало, али једног дана након великог невремена, обоје су завршили у мом дворишту.

Овог пута, нешто је било страшно погрешно

Био сам узбуђен што их поново видим заједно, па сам им донео додатну храну. Међутим, деловали су другачије, узнемирено. Нису престали да квакају када сам изашао на начин на који су то обично чинили. У ствари, више су квоцали. Када сам им бацио прво парче хлеба, мужјак га је заправо подигао и бацио назад на мене и наставио са својим махнитим квакањем. Затим сам направио неколико корака према њима да видим да ли ће устукнути као што су обично чинили, али овог пута се само женка померила. Ово ме је збунило, али начин на који су глумили подсетио ме је на филмове које сам гледао када је животиња желела да их неко прати. Вратио сам се унутра и објаснио то својој мајци и добио дозволу да покушам да их пратим.

Када сам се вратио напоље, они су се преселили у угао мог дворишта, очигледно под претпоставком да сам одустао од њих. Чули су да се врата затварају и мужјак је потрчао назад к мени, квакајући целим путем. Пратио сам их до угла дворишта, низ пут, иза угла, преко једне улице, а онда се назирало језеро. Тада је женка долетела поред језера, али ме је мужјак повео пешке. Када смо стигли до језера, обојица су отишли ​​до атмосферског одвода на ивици и почели да се спуштају у њега. Пришао сам и погледао доле, и оно што сам видео ме је шокирало. Видео сам седам пачића око осам стопа право доле на дну овог одвода, само гледајући нас горе.

Трчао сам по помоћ

Знао сам да морам нешто да учиним да помогнем, па сам након што сам паткама објаснио да ћу се одмах вратити, отрчао кући. Требало ми је око 10 минута да убедим тату да дође да ми помогне, али он је добио своју рибарску мрежу која је била причвршћена на дугачку мотку и пошао са мном. Није му требало дуго да извуче седам, али је рекао да је још један доле. Стално је пливао у и из цеви на дну да би избегао мрежу.

Потрчао сам назад преко улице и низ брдо да пронађем где је цев изашла. Кад сам га нашао, паче је било на крају, али сам га уплашио назад кроз цев до места где је била татина мрежа. Ово паче нам је требало око 20 минута да га добијемо, али смо коначно успели. Чим је изашао, родитељи су пачиће испратили од сливника и почели да их прегледају. До овог тренутка је било време за вечеру па смо се вратили кући.

Још један Квак пред вратима

Следећег дана чуо сам још једно квоцање на вратима. Изашао сам да видим две патке и свих осам пачића у свом дворишту. Већ сам знао да не покушавам да их додирнем, па сам их само погледао и видео да су, иако су прошли кроз много тога, сви добро. Након пар минута, сви су се вратили низ моје двориште и кренули низ пут, супротно од језера.

Никада их више нисам видео, тако да могу само да претпоставим да је то што ми је поново показало њихову децу био начин да се каже хвала и довиђења.

Донео вам Тхе Греат Анимал Ресцуе Цхасе .