Росе Брооме из ХандУп-а

Семе за ХандУп , сајт за прикупљање донација за помоћ бескућницима, засађен је почетком 2012. када је Роуз Брум прошла поред дрхтаве жене која се стиснула на вратима канцеларије за некретнине у Сан Франциску. „Једне хладне ноћи, ходао сам улицом и видео жену како спава на тротоару“, присећа се Брум. "Није имала јакну, није имала џемпер - само танко ћебе које је штити од хладног тла." Те ноћи, Брум каже: „Обвезао сам се да ћу учинити једну ствар да направим разлику, а та једна ствар се претворила у ХандУп.

Платформа за ХандУп омогућава онима који се боре са бескућништвом да директно апелују на донаторе да финансирају своје посебне потребе. Од 2013. године, више од 2.000 људи прикупило је скоро 1,6 милиона долара. Делећи своје приче на сајту, они којима је потребна помоћ могу да прикупе средства за помоћ у стамбеном збрињавању — депозите, трошкове селидбе, помоћ при враћању станарине и тако даље — као и за храну, образовање, медицинску негу и технолошки приступ. „Поседовање телефона, интернета, могућност слања порука је изузетно важно за све, посебно за најугроженије људе“, каже Брум, који, осим што је суоснивач ХандУп-а, делује и као извршни директор.

Потреба за финансирањем је огромна. У целој земљи, 3,5 милиона људи се сваке године бори са бескућништвом, а 50 милиона људи живи испод границе сиромаштва. Али постоји заблуда о томе како изгледа бити бескућник, каже Брум, истичући да слика особе која спава на улици, која се бори са проблемима менталног здравља или зависношћу од дрога (или обоје), има тенденцију да заокупи машту јавности. У стварности, међутим, 30 одсто оних који су бескућници су део породица. Како Брум каже, „Могли бисте да прођете поред 80 процената људи који доживљавају бескућништво и не знате ништа другачије.

ХандУп ради у партнерству са организацијама које служе бескућницима. Ове организације помажу својим клијентима да се пријаве и креирају профиле на сајту (до данас су покренуле више од 5.800 кампања у 29 градова). Када донатори дају, новац иде организацији, која ће платити тражене артикле. Донатори добијају обавештење е-поштом када њихов новац буде употребљен. ХандУп такође помаже бескућницима да креирају картице са захтевом за донацију, које могу да деле људима које сретну на улици, а донатори у Сан Франциску могу да купе ХандУп поклон картице у корацима од 25 долара и дистрибуирају их када сретну некога коме је потребна (картице се могу користити за намирнице, одећу и другу робу код непрофитних партнера ХандУп-а).

Придружите се циљу! Помозите онима који живе у сиромаштву или бескућнику. Прочитајте њихове приче, а затим пошаљите поруку или дајте донацију овде .

Брум и њен суоснивач, Саммие Раинер, страствени су у коришћењу технологије за решавање проблема и стварање промена. „Изненађујуће је, али тренутно се само 8 процената добротворних давања дешава онлајн“, каже Брум. Нажалост, непрофитни сектор има тенденцију да далеко заостаје за приватним у усвајању нових технологија. „Тако често су непрофитне организације последње које добијају неку од најбољих технологија за обављање свог посла“, додаје Рејнер.

За непрофитне организације које раде са ХандУп-ом, платформа им омогућава да финансирају потребе које иначе не би биле задовољене, попуњавајући празнине које оставља рестриктивно финансирање владе и фондација. СФ Царес, заједнички пројекат неколико лутеранских цркава које раде на служењу појединцима са ниским примањима и бескућницима у Сан Франциску, користио је ХандУп да прикупи 18.000 долара за потребите са којима раде, плус још 20.000 долара за њихове опште оперативне трошкове. „То су средства која наша организација никада раније не би добила“, каже велечасни др Меган Рорер, извршни директор СФ Царес и пастор у Евангелистичко-лутеранској цркви Грејс. А људи који дају преко ХандУп-а су нови донатори до којих СФ Царес можда не би дошао сам, додаје она.

Рохрер каже да јој се допада начин на који ХандУп омогућава људима који се боре против бескућника „да говоре својим гласом“. И њој се свиђа што сајт омогућава људима да сами одлуче шта им је потребно да побољшају своје животе. „Осим тога,“ каже она, „свако време када не морам да трошим на прикупљање средстава значи да могу да једем са бескућницима, а могу и да певам песме са њима.“

Стварање људских веза је исто толико део сврхе ХандУп-а као и развој иновативних технолошких решења. „На ХандУп-у можете читати приче хиљада људи којима је потребна помоћ са врло специфичним циљевима“, каже Рејнер. „Чим људи прочитају људску причу и имају ту везу преко наше платформе, теже је имати исте стереотипе и теже је судити.” Када донатори дају на ХандУп-у, они такође могу да објаве речи охрабрења. Људи који примају новац преко сајта често кажу да те лепе речи значе више од донације, додаје Брум. „Многи људи који су бескућници осећају се невидљиво“, каже она. ХандУп им помаже да се осећају виђено.