Пројекат Успаванка

Раније ове зиме у Сијена Хаусу , склоништу за бескућнике младих мајки у Јужном Бронксу, Кристал се тихо обратила свом петоро деце. „Ова песма је за вас“, рекла је и почела да пева успаванку коју је написала (заједно са музичарем Данијелом Левијем), под називом „Ти си разлог зашто“.

Уз пратњу гитаре и виолине, певала је: „Ти си разлог зашто се осмехујем. Ти си разлог зашто певам. Ти си разлог зашто сам жива. Ти си моје све, моје све.“ У нежним двостишјима, Кристал је изразила мајчинску љубав према својој деци – осећања која често повезујемо са женом која се нагиње над креветићем у бебиној соби, а не са новим мамама које пролазе кроз склоништа за бескућнике, затворе, стамбене пројекте и програме образовања одраслих, а које једва успевају да одрже своје породице на окупу.

Од 2011. године, Пројекат успаванки , програм Карнеги хола (део његове веће иницијативе Музичке везе ), који преноси трансформативну моћ музике ван позлаћених концертних дворана и у занемарене заједнице широм Њујорка и целе земље, упарио је више од 300 бескућница или мајки у затвору са професионалним музичарима како би створили музичко искуство за своје дете. Током три сесије, нове и будуће маме пишу, компонују и снимају кратку успаванку за своју новорођенчад. За младе жене које су можда и саме доживеле тешко детињство, пројекат је прилика да дају име свим сировим емоцијама које долазе са мајчинством: жаљењима из сопствених живота, светлим жељама за своју децу и, што је најважније, безграничној наклоности која извире у срцима ових нових мајки.

Мајка и њено дете учествују у програму „Musical Connections“ у Сијена Хаусу у Њујорку. Фотографија: Џенифер Тејлор

Пројекат „Успаванка“ није само прилика за маму да напише нешто трајно и значајно; песма такође ствара виталну везу која је кључна за развој детета, каже др Дени Палмер Волф , истраживачица која процењује пројекат. Певање успаванке помаже у стварању сигурне везаности између мајке и детета, што су студије показале да често доводи до истраживања, бољих друштвених односа и емоционалног благостања у каснијем животу, каже Волф. Пројекат „Успаванка“ Карнеги Хола један је од ретких програма који подстиче тај шири неонатални развој, уместо ограниченог нагласка друштва на спречавању смртности или болести одојчади.

„Када финансирамо здравствену заштиту мајки и одојчади, то је углавном у оквиру болести: 'Како спречити мајке да пуше, пију или конзумирају газирана пића? Како осигурати да деца, након порођаја, добију вакцине?' То су епидемиолошка питања. Оно чему не обраћамо пажњу, а није ништа мање критично, јесте друга страна пренаталне и постнаталне неге: 'Како да кажемо младим мајкама које су можда саме, можда трудне у насељима која нису посебно безбедна или у систему склоништа, да ћете ускоро постати мајка? Како да им кажемо да сте агент задужен за свој и раст и развој ове бебе?'“, пита Волф. Ова иницијатива, додаје она, „гради младе људе да раде посао којим ће се ускоро бавити“.

За генерацију деце, упркос свим турбуленцијама одрастања у сиромаштву, заспивање у мамином наручју одједном звучи много слађе.