Угар и продуктивност, креативност и COVID-19

Ова година ће сигурно ући у историју – светску историју и личну историју. Свако од нас има причу да исприча о томе како је пандемија утицала на нас и оне које познајемо. Једна од срећних ствари јесте да останемо безбедни и здрави; једна од несрећних је да се разболимо и умремо. Захвалан сам што други аспекти нису тако страшни, нису тако црно-бели. У неким недавним разговорима са пријатељима који су такође креативни, чуо сам разне одговоре на питање: „Како је Ковид-19 утицао на вашу креативност?“

Мон Сент Виктоар и вијадукт долине реке Арк (1882-1885), аутор Пол Сезан. Метрополитен музеј уметности, Њујорк. Извор: commons.wikimedia.org/

Неки су били инспирисани да створе нова дела. Други су говорили о години угар. То је термин који ретко, ако икада, чујемо у култури посвећеној – или боље речено, опседнутој – сталној продуктивности. Узмимо за пример агробизнис: сваки хектар и свако створење морају стално дати максималан принос, чак и ако је то неприродно. Природа функционише у циклусима, а један део тога је одмор, који води обнови. Традиционално, људи су тако схватали обрађивање: „Шест година сеј земљу своју и сабирај њен род; а седме године остави је да мирује и да лежи угар...“ ( Излазак 23:10-11 )

Флатланд Ривер (1997), Ваине Тхиебауд. Музеј модерне уметности Сан Франциска, Сан Франциско. © Ваине Тхиебауд. Фото: Катхерине Ду Тиел. Извор: брооклинраил.орг/2019/03/

Можда је ова година неким уметницима понудила време за размишљање, развој нових идеја, чак и за кретање у другом правцу. У једном разговору, једна уметница инсталација је поделила да неке од њених најбољих идеја долазе из досаде. Можда је досада слична лежању на угару. Ако нисмо стално заузети, постоји прилика да ум и тело предахну. У тој паузи, регенерација постаје могућност: ново семе може бити посејано и на крају пожњевено. Али пошто је угар непродуктивни, превише је лако сматрати одмор лењошћу, а не противотровом за исцрпљеност. Понекад сам се затекла како се питам да ли сам одједном постала пуж јер немам потпуно нови опус који бих могла да покажем. Пречесто, када не видимо да се ништа дешава на површини, не схватамо да нешто може тихо да расте у подземном мраку.

Портрет дер Јеанне Хебутерне у Дунклер Клеидунг (1918) , Амедеа Модиљанија. Приватна колекција, Париз. Извор: цоммонс.викимедиа.орг/

Уметникове речи о проналажењу вредности у досади су ме погодиле, посебно зато што себе дуго сматрам неким коме никада није досадно – живот је превише занимљив! Поред тога, када је време за досаду? Током целе године сам добијао мноштво позива да присуствујем Зум конференцијама, састанцима, интервјуима, панелима, часовима, презентацијама, изложбама, концертима и још много чему. Свакако, многи од њих су били занимљиви, просветљујући, информативни, чак и забавни. Веома ценим невиђени приступ толико тога што би иначе подразумевало скупа путовања. Али како се моје пријемно сандуче свакодневно пуни овим понудама, не могу а да не изразим извесну неверицу: „Да ли мисле да само седим овде скрштених руку, досадан до смрти?“

Досадне лекције, аутор Аугуст Хајн (1831-1920). Извор: commons.wikimedia.org/

Ипак, након што сам прочитао рецензију књиге у којој писац помиње поглавље о „адаптивним предностима досаде“, био сам заинтригиран тим термином и одлучио сам да откријем које су то предности. Из истраживања у бихејвиоралним наукама, сазнао сам о светлој страни досаде. Једна посебна предност ми је привукла пажњу: досада може повећати креативност и омогућити решавање проблема тако што дозвољава уму да лута и сањари, нешто што не можемо да урадимо када смо стално заузети задатком. Чини се да, у одсуству спољашње стимулације (где бисмо се данас могли наћи без ње?!), вероватније је да ћемо користити своју машту и размишљати на неуобичајене начине.

Шоља чоколаде ( La Tasse de chocolat ) (око 1912), Пјер-Огист Реноар. Фондација Барнс, Филаделфија. Извор: commons.wikimedia.org/

Ипак, приметила сам да ме понекад чини непријатно када не радим ништа, јер осећам толико задовољства када сам уроњена у пројекат. Подсећам себе да се не плашим нераде неко време. Алберт Ајнштајн је рекао: „Креативност је остатак изгубљеног времена.“ Ја то тумачим тако да заправо не губимо време само зато што нисмо ангажовани у стварању нечег опипљивог.

Упркос томе колико су се ствари успориле, била сам изненађена колико је брзо година прошла, иако сам направила само неколико малих комада и гомилу дечјих јоргана као донације непрофитним организацијама. Иако нисам могла да путујем, путовала сам дубље у себе, истражујући оно за шта иначе не бих нашла времена. Неодлазак нигде ове године довео је до неочекиване запуштености, и осећам да се нешто у томе покреће.

Досада (1914), аутор Волтер Сикерт. Тејт, Лондон. Извор: commons.wikimedia.org/

Ако сте ове године искусили угар, надам се да ће то донети креативне плодове када будете спремни за то. Сећате ли се ових често цитираних стихова? „Свему је време, и свакој делатности под небом своје доба... време за грљење и време за уздржавање од грљења, време за тражење и време за одустајање, време за чување и време за одбацивање...“ ( Проповедник 3:1-8 ) Свакако је 2020. година била време уздржавања од многих ствари. Ко зна где ће нас све ово одвести? Баш као што нико није могао да предвиди да ће ренесанса уследити након катастрофалне бубонске куге – „црне смрти“ која је опустошила половину становништва Европе – не можемо предвидети шта би могло да процвета након пандемије Ковид-19.

Ла Нуит етоилее (Звездана ноћ) (1888), Винсента ван Гога. Мусее д'Орсаи, Париз. Извор: цоммонс.викимедиа.орг/

Завршићу свој пост током ове луде године речима енглеског песника Дејвида Вајта:

Наш геније је да разумемо и стојимо испод звезданог круга присутних при нашем рођењу, и са тог места, да тражимо скривену, јединствену звезду, преко ноћног хоризонта, за коју нисмо знали да је пратимо.

Нека 2021. буде година у којој ћете пронаћи ту звезду, своју звезду. И нека вам Нова година буде срећна и здрава за све. Ако нисте видели овај видео о карантину кроз уметност, надам се да ће вам измамити осмех на лице док се опраштате од 2020. и поздрављате 2021.

Питања и коментари:
Каква је за вас била 2020. година у креативном смислу?
Шта вас је инспирисало да стварате нова дела?
Или је то био период застоја — намерно или ненамерно?
Да ли се рађају идеје за нове пројекте?