Жао ми је, али не желим да будем цар. То није моја ствар. Не желим да владам нити да освајам било кога.
Желео бих да помогнем свима ако је могуће. Сви желимо да помогнемо једни другима – људска бића су таква. Сви желимо да живимо од туђе среће, а не од туђе несреће. Не желимо да мрзимо и презиремо једни друге. У овом свету има места за свакога, а земља је богата и може да обезбеди све.
Начин живота може бити слободан и леп. Али ми смо изгубили пут.
Похлепа је отровала људске душе, забарикадирала свет мржњом, гурнула нас је у беду и крвопролиће. Развили смо брзину, али смо се затворили у себе: машинерија која даје обиље оставила нас је у оскудици. Наше знање нас је учинило циничнима, нашу памет тврдом и нељубазном. Превише мислимо, а премало осећамо: више од машинерије нам је потребна човечност; више од памети нам је потребна љубазност и нежност. Без ових особина, живот ће бити насилан и све ће бити изгубљено.
Авион и радио су нас зближили. Сама природа ових изума вапи за добротом у људима, вапи за универзалним братством, за јединством свих нас. Чак и сада мој глас допире до милиона широм света, милиона очајних мушкараца, жена и мале деце, жртава система који тера људе да муче и затварају невине људе. Онима који ме могу чути кажем: „Не очајавајте“.
Беда која нас сада сналази је само пролазност похлепе, горчина људи који се плаше пута људског напретка. Мржња према људима ће проћи и моћ коју су одузели од народа вратиће се народу и слобода никада неће нестати.
У седамнаестом поглављу Светог Луке пише: „Царство Божије је у човеку.“ Не у једном човеку, нити у групи људи, већ у свим људима – у вама, људима.
Ви, народ, имате моћ, моћ да стварате машине, моћ да стварате срећу. Ви, народ, имате моћ да живот учините слободним и лепим, да овај живот учините дивном авантуром. Онда, у име демократије, хајде да искористимо ту моћ. Ујединимо се сви. Боримо се за нови свет, пристојан свет који ће људима дати шансу да раде, који ће вам дати будућност и старост и сигурност. Боримо се да ослободимо свет, да укинемо националне баријере, да укинемо похлепу, мржњу и нетолеранцију. Боримо се за свет разума, свет у коме ће наука и напредак довести до среће свих људи. Ујединимо се сви!
Погледај горе. Облаци се дижу, сунце пробија. Излазимо из таме на светлост. Душа човека је добила крила и коначно почиње да лети. Он лети у дугу - у светлост наде - у будућност, ту славну будућност која припада теби, мени и свима нама. Погледај горе. Погледај горе!
--Чарли Чаплин, одломак из филма Велики диктатор (1940)
COMMUNITY REFLECTIONS
SHARE YOUR REFLECTION
1 PAST RESPONSES