Микро Тренуци љубави

Време је да надоградимо свој поглед на љубав. Прво и најважније, љубав је емоција, тренутно стање које настаје да улива ваш ум и тело подједнако.

Љубав, као и све емоције, појављује се као јасан и брз временски образац, суптилна сила која се стално мења. Што се тиче свих позитивних емоција, унутрашњи осећај који вам доноси љубав је инхерентно и изузетно пријатан - осећај је изузетно добар, као што се осећа дуго, хладно пиће воде када сте исушени током врелог дана. Ипак, далеко од тога да се осећате добро, микро-тренутак љубави, као и друге позитивне емоције, буквално мења ваш ум. Проширује вашу свест о вашем окружењу, чак и осећај себе. Границе између вас и не-ти - оно што лежи изван ваше коже - опуштају се и постају пропусније. Док сте прожети љубављу, видите мање разлика између себе и других. Заиста, ваша способност да видите друге - заиста их видите, свим срцем - отвара се. Љубав вам чак може дати опипљив осећај јединства и повезаности, трансценденције која чини да се осећате делом нечега много већег од вас самих. Љубав, као и све емоције, појављује се као јасан и брз временски образац, суптилна сила која се стално мења. А нови поглед на љубав који желим да поделим са вама је следећи: љубав процвета практично сваки пут када се двоје или више људи – чак и странаца – повежу преко заједничке позитивне емоције, било благе или јаке.

Шансе су да ако сте одгајани у западној култури, о емоцијама размишљате као о углавном приватним догађајима. Лоцирате их унутар граница неке особе, затворене у њен ум и кожу. Када разговарате о емоцијама, ваша употреба посесивних придева у једнини одаје ову тачку гледишта. Помињете 'моју анксиозност', 'његов бес' или 'њен интерес'. Пратећи ову логику, чини се да љубав припада особи која је осећа. Дефинисање љубави као позитивне резонанције доводи у питање ово гледиште. Љубав се развија и одјекује између и међу људима -- унутар међуљудских трансакција -- и тиме припада свим укљученим странама и метафоричком везивном ткиву које их повезује, иако привремено. Више од било које друге позитивне емоције, дакле, љубав не припада једној особи, већ паровима или групама људи. Налази се унутар веза.

Можда највећи изазов од свега је то што љубав није ни трајна ни безусловна. Радикална промена коју треба да направимо је следећа: љубав, какву ваше тело доживљава, је микро-тренутак везе који делите са другим. А деценије истраживања сада показују да љубав, посматрана као ови микро-тренуци позитивне везе, јача везу између вашег мозга и срца и чини вас здравијим. [...] Може изгледати изненађујуће да искуство које траје само микро-тренутак може имати трајни ефекат на ваше здравље и дуговечност. Ипак, овде постоји важна повратна спрега, узлазна спирала између вашег друштвеног и вашег физичког благостања. Односно, ваши микротренуци љубави не само да вас чине здравијим, већ и здравији изграђујете вашу способност за љубав. Мало по мало, љубав рађа љубав побољшавајући ваше здравље. А здравље рађа здравље побољшавајући вашу способност за љубав.

--Барбара Фредериксон, заљубљена 2.0