Благослов за онога ко је исцрпљен

Када ритам срца постане убрзан,
Време преузима напор док се не сломи;
Онда сав ненаметнути стрес пада на вас
На уму као бескрајна, све већа тежина,

Светлост у уму постаје пригушена.
Ствари које сте раније могли да предузмете опуштено
Сада постају мукотрпни догађаји воље.

Умор обузима твој дух.
Гравитација почиње да пада у тебе,
Вукући сваку кост надоле.

Плима коју никада ниси ценио је нестала.
И насукани сте на несигурном тлу.
Нешто у теби се затворило;
И не можеш се вратити у живот.

Био си приморан да уђеш у празно време.
Жеља која те је покретала је нестала.
Сада нема ништа друго да се ради осим да се одморим
И стрпљиво научи да прихватиш себе
Напустио си трку дана.

У почетку ће ти се мисли помрачити
И туга обузима попут безвољног времена.
Ток неисплаканих суза ће те уплашити.

Пребрзо си путовао преко лажног тла;
Сада је твоја душа дошла да те врати назад.

Уточи се у своја чула, отвори се
За сва мала чуда кроз која си журио/журила.

Склони се да посматраш пут кише
Када пада полако и слободно.

Имитирајте навику сумрака,
Одвајање времена да се отвори бунар боја
То је подстакло светлост дана.

Цртај поред тишине камена
Док те његов мир не освоји.
Будите претерано благи према себи.

Клоните се оних који су очајни духом.
Научите да се дружите са неким ко вам је опуштен
Који сматра да имају сво време овог света.

Постепено ћеш се вратити себи,
Научивши ново поштовање према свом срцу
И радост која обитава далеко у спором времену.

-- Џон О'Донохју , из „Благослова“